Weberova metodološka rešenja na planu proučavanja spasenja
Abstract
Max Weber je najznačajniji pojedinačni naučnik u dosadašnjem razvoju sociologije. Njegov osnovni metod jeste metod razumevanja. U prvom delu teksta pokazuje se njegov pogled na odnos umetnosti, erotike, nauke i religije. Drugi deo sadrži interpretaciju uporednog okvira njegovih istraživanja kroz razmatranje konsekventnih teodiceja. Treći deo pokazuje specifičnosti Weberovog uporednog pristupa. Četvrti deo pokazuje ulogu idealnih tipova u Weberovoj „razumevajućoj sociologiji“. Naredni deo pokazuje način stvaranja i primene iskustvene osnove u njegovom proučavanju svetskih religija. Zaključak je da je Weber slagao parcijalne slike u opšti okvir idealnih tipova da bi došao do potpunog istorijskog znanja o kulturi, primenjujući dosledno metodološku poziciju koju je razvio između 1903. i 1907. godine.
