Evropska diplomatija i obuzdavanje srpskog nacionalizma: Novo balkansko "mesečarenje"
Abstract
Рад указује на изостанак преиспитивања последица дуготрајних и непрекидних националистичких акција Србије којима је циљ било ширење и хомогенизовање етничке државе, што и данас оптерећује међународне односе на Балкану и у Европи. Дуготрајна националистичка парадигма која се најбруталније испољила у ратовима деведесетих година 20. века и даље делује кроз опробане обрасце субверзивности, хушкачке пропаганде и иредентизма на подручјима које Србија и данас рачуна у свој политички простор. Кроз рад се поставља питање и тражи одговор, да ли европска дипломатија има снагу да обузда политичко-територијалне претензије Србије које традиционално испољава према Босни и Херцеговини, Црној Гори, Северној Македонији и Хрватској. Даље, да ли је извесно да Европска унија коначно преобликује српску националистичку државу у грађанску демократску државу, или ће европски лидери „месечарити“ над Балканом док се руски хегемонизам служи великосрпским национализмом да дестабилизује Европу? Колико је извесно да у томе успе без помоћи Сједињених Америчких Држава или ће се пак успоставити да, сликовито речено, једино америчке амбасаде на Западном Балкану имају моћ да балканским лидерима националистима покажу колико могу бити небитни уколико мир поново буде угрожен?
